Shades Of Grey
Kalendar
| « | Septembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Najnovije...
Post Apocalyptic
cerridwen | 17 Septembar, 2010 21:52
Pruge,divne i mutne,pružale su se sve do njegovih obrisa...nastavljale su se i posle njega,ali nekako blede,razvlačile su se i od njih su nastajale mrlje koje su se rasipale po zastakljenoj svesti.Prsti su se vezali jedan za drugi,nestajali su i za sobom ostavljali samo ostatke tih veza.
- Kome još trebaju oni?
Drzala sam se da iskidane niti veza,sluteći pad,ali ne predviđajući dubinu ponora.
Pala sam tako jako da sam sada zaista nepotpuna,ako mi je nekada nedostajala jedna stvar,sada mi je ostala samo jedna...i to ova koja ne čuva ništa za sebe,koja brblja na sav glas o onome što niko ne bi smeo znati.
Sada sam ponovo svoja,svoja...ponovila sam to nekoliko puta i osmehnula se.On to nije mogao očekivati...takva sam,čudna.Povredila sam ga osmehom,povredila sam ga činjenicom da ja prihvatam pad kao nešto sasvim normalno,nešto zabavno...nešto vredno osmeha.
Nisam želela da ga boli,ali sam po svaku cenu morala izbeći ono čuveno pitanje...ono ''Jesi li dobro?'' koje bi me sigurno proganjalo danima. Mrzim to pitanje...nikada ne razmishljam o sebi,uvek me preokupira proučavanje drugih ljudi,njihovih potreba,misli,pokreta.Volim ljude,razumem ih i ne osuđujem,ne svrstavam ih u grupe i ne delim...Tako da kada neko postavi to famozno pitanje,bukvalno izgubim oslonac...mogu samo da zamislim šta bi ono učinilo od mene u ovakvoj prilici.Zato nudim mu odgovor,prekidan krug...
